Срце ми је рекло све

Немам времена за дуге беседе,
За сумње, заблуде и мудровања,

Све у Писму и Предању стоји,
А срце ми је рекло и знам:
Мој Бог, Света Тројица, постоји.

Мој Бог станује у срцу моме,
А ја сам у Њему - у новом руху,
Што ми је благодаћу дано,
Молим се Оцу, Сину и Светоме Духу,
Молим се са страхом и непрестано.

Немам времена за дуге беседе,
За празна умовања и скривање лица,
Мој Господ је Исус Христос,

А моја покровитељка је Његова мајка
Пресвета Дјева Богородица.

Миладин М.Петровић

1 коментар:

Dragana је рекао...

Sve je rečeno!! To je to!! Predivna pesma! Uvek se vraćam Vašim pesmama... Na mnogaja ljeta..


ПЕТРОВДАН У ОСОЈУ



Поново долазим у родно село,

Старим друмом од Пресјеке,

И нигде не видим стадо бело,

Ни покошене ливаде меке.



Поново срце почиње да бије,

Док гледам детињство на длану,

A петровско сунце ме грије,

На јулском врелом дану.



Осојани су некад до Петрова дана,

Смиривали кошевину целу,

А кад дође празнична зора рана,

Пошли би свечано у цркву белу.

Миладин М.Петровић



ЂУРЂЕВДАН



О мили мој завичају,

И сва места знана,

Слични сте Рају,

У време Ђурђева дана.



Кад беле брезе озелене,

И празник у лепоти сване,

У срце ми дођу успомене,

На лепе ђурђевске дане.



Дирну ме ко радосна плима,

Ко мајчине топле руке,

Ко љубав што се даје свима,

Из Очеве сигурне луке.



А кад почнем да горим,

И благодат низ лице кане,

Ја знам да с Богом зборим,

У све ђурђевске дане.

Миладин М.Петровић

Срце пуно мира

Често у мислима одем у родно Осоје,
Да видим стара места мила,
И вратим се у дане детињства
Кад нас је благодат носила.

И увек видим оне исте брезе,
Са урезаним именима пастира,
Видим све ливаде и гајеве,
И срце ми буде пуно мира.

Видим групицу ђака-пешака,
Како недељом пре но што сване,
Пре него се звезде скрију,
Хитају на Свету Литургију.

На станици у Устиколини
Чекају оца Лазара да дође из Фоче,
Да би му пољубили руку и рекли:
Добро јутро, господин оче
!
Миладин М.Петровић
Знаш ли...

Док мирно спаваш у дому своме,
И анђео бдије поред твоје главе,
Знаш ли ко се радује миру твоме,
И ко милује твоје косе плаве.

Док мирно спаваш срца чиста,
И твој анђео шири своја крила,
Знаш ли да те штити Мати Пречиста,
Пресвета Богородица мила.

Док те анђео буди раном зором,
И осењују његова крила,
Знаш ли да те Покровом златним,
Штити Богородица премила.
Миладин М.Петровић
Пунотекстуална претрага по православном интернету: