На зеленом пропланку раја,
У врту беле раде,
На самој ивици провалије,
Пресвета Дјева стоји,
А доле, на земљи,
У смртном загрљају,
Чују се јауци и молбе,
Уздаси вере, љубави и наде.
***
Пречиста држи танане лествице,
Ткане од најтање плаве свиле,
И гледа доле тужно и благо,
На свако заборављено лице,
А њене уплакане очи миле,
Осветљавају плаве лествице.
***
И онда, једно за другим,
Пењу се многи,
Мушкарци, жене, деца,
Млади и стари,
Гладни и измучени,
Остављени и заборављени,
Понижени и убоги.
***
Много их у рај прође,
У баште, цвећарнике и шуме,
У станове многе,
И видеше што око не виде,
И ухо не чу,
И у срце човеку не дође.
ПЕТРОВДАН У ОСОЈУ
Поново долазим у родно село,
Старим друмом од Пресјеке,
И нигде не видим стадо бело,
Ни покошене ливаде меке.
Поново срце почиње да бије,
Док гледам детињство на длану,
A петровско сунце ме грије,
На јулском врелом дану.
Осојани су некад до Петрова дана,
Смиривали кошевину целу,
А кад дође празнична зора рана,
Пошли би свечано у цркву белу.
Миладин М.Петровић
ЂУРЂЕВДАН
О мили мој завичају,
И сва места знана,
Слични сте Рају,
У време Ђурђева дана.
Кад беле брезе озелене,
И празник у лепоти сване,
У срце ми дођу успомене,
На лепе ђурђевске дане.
Дирну ме ко радосна плима,
Ко мајчине топле руке,
Ко љубав што се даје свима,
Из Очеве сигурне луке.
А кад почнем да горим,
И благодат низ лице кане,
Ја знам да с Богом зборим,
У све ђурђевске дане.
Миладин М.Петровић
Срце пуно мира
Често у мислима одем у родно Осоје,
Да видим стара места мила,
И вратим се у дане детињства
Кад нас је благодат носила.
И увек видим оне исте брезе,
Са урезаним именима пастира,
Видим све ливаде и гајеве,
И срце ми буде пуно мира.
Видим групицу ђака-пешака,
Како недељом пре но што сване,
Пре него се звезде скрију,
Хитају на Свету Литургију.
На станици у Устиколини
Чекају оца Лазара да дође из Фоче,
Да би му пољубили руку и рекли:
Добро јутро, господин оче!
Миладин М.Петровић
Знаш ли...
Док мирно спаваш у дому своме,
И анђео бдије поред твоје главе,
Знаш ли ко се радује миру твоме,
И ко милује твоје косе плаве.
Док мирно спаваш срца чиста,
И твој анђео шири своја крила,
Знаш ли да те штити Мати Пречиста,
Пресвета Богородица мила.
Док те анђео буди раном зором,
И осењују његова крила,
Знаш ли да те Покровом златним,
Штити Богородица премила.
Миладин М.Петровић
Нема коментара:
Постави коментар