Кад једном будеш у земљи руској,
тражећи смирење и звездана блага
пријатељу мој непознати,
обиђи Сарoв и Дивјејево,
милог баћушку Серафима
и његова места драга.
***
Отиђи на Серафимов извор,
где тече света вода бистра,
до ближе и даље пустиње,
до келије и камена великог,
до свете стазе - канавке,
куда је прошла Мати Пречиста.
***
И кад будеш ишао стазом светом,
куд је корачала Пресветa Мати,
немој да твоја молитва стане,
моли се непрестано,
а ако која суза кане,
захвали Богу на благодати.
Миладин М.Петровић
ЦАРУ МУЧЕНИКУ
Сетим се
често цара Николаја II,
слуге
Божијег и помазаника,
дивног
земаљског владара
и храброг
Христовог војника.
Тог мудрог
цара мученика,
носиоца
руске царске круне,
домаћина и молитвеника,
што Богу
полагаше рачуне.
И те царске
породице миле,
што је
прошла пут Голготе,
победила зле силе,
и Христа
ради дала животе.
Тих дивних
светих праведника,
страдалих
од звери у људском лику,
за отаџбину
и веру Православну,
за свету
Русију - велику.
Сећам се тих милих светих лица,
честите богољубиве фамилије,
Николаја и Александре, малог Алексеја,
Марије,
Олге, Татјане и Анастасије.
Миладин М.Петровић
ПЕТРОВДАН У ОСОЈУ
Поново долазим у родно село,
Старим друмом од Пресјеке,
И нигде не видим стадо бело,
Ни покошене ливаде меке.
Поново срце почиње да бије,
Док гледам детињство на длану,
A петровско сунце ме грије,
На јулском врелом дану.
Осојани су некад до Петрова дана,
Смиривали кошевину целу,
А кад дође празнична зора рана,
Пошли би свечано у цркву белу.
Миладин М.Петровић
ЂУРЂЕВДАН
О мили мој завичају,
И сва места знана,
Слични сте Рају,
У време Ђурђева дана.
Кад беле брезе озелене,
И празник у лепоти сване,
У срце ми дођу успомене,
На лепе ђурђевске дане.
Дирну ме ко радосна плима,
Ко мајчине топле руке,
Ко љубав што се даје свима,
Из Очеве сигурне луке.
А кад почнем да горим,
И благодат низ лице кане,
Ја знам да с Богом зборим,
У све ђурђевске дане.
Миладин М.Петровић
Срце пуно мира
Често у мислима одем у родно Осоје,
Да видим стара места мила,
И вратим се у дане детињства
Кад нас је благодат носила.
И увек видим оне исте брезе,
Са урезаним именима пастира,
Видим све ливаде и гајеве,
И срце ми буде пуно мира.
Видим групицу ђака-пешака,
Како недељом пре но што сване,
Пре него се звезде скрију,
Хитају на Свету Литургију.
На станици у Устиколини
Чекају оца Лазара да дође из Фоче,
Да би му пољубили руку и рекли:
Добро јутро, господин оче!
Миладин М.Петровић
Знаш ли...
Док мирно спаваш у дому своме,
И анђео бдије поред твоје главе,
Знаш ли ко се радује миру твоме,
И ко милује твоје косе плаве.
Док мирно спаваш срца чиста,
И твој анђео шири своја крила,
Знаш ли да те штити Мати Пречиста,
Пресвета Богородица мила.
Док те анђео буди раном зором,
И осењују његова крила,
Знаш ли да те Покровом златним,
Штити Богородица премила.
Миладин М.Петровић
