На зеленом пропланку раја,
У врту беле раде,
На самој ивици провалије,
Пресвета Дјева стоји,
А доле, на земљи,
У смртном загрљају,
Чују се јауци и молбе,
Уздаси вере, љубави и наде.
***
Пречиста држи танане лествице,
Ткане од најтање плаве свиле,
И гледа доле тужно и благо,
На свако заборављено лице,
А њене уплакане очи миле,
Осветљавају плаве лествице.
***
И онда, једно за другим,
Пењу се многи,
Мушкарци, жене, деца,
Млади и стари,
Гладни и измучени,
Остављени и заборављени,
Понижени и убоги.
***
Много их у рај прође,
У баште, цвећарнике и шуме,
У станове многе,
И видеше што око не виде,
И ухо не чу,
И у срце човеку не дође.
Чујеш ли звона црквена,
И срце што весело бије,
У извору воде живе,
И радости Божије.
Чујеш ли песму анђела,
Радошћу што те грије,
Такву песму анђелску,
Срце никад чуло није.
Чујеш ли песму спасења,
О делима Бога милога,
О тајнама неба и земље,
И васкрсу Сина Бога Живога.
Чујеш ли ту песму радосну,
У очима срца што се крије,
Од постанка неба и земље,
Душа се тако радовала није.
Миладин М.Петровић
Ако ти срце закуца јаче,
Ако те опколе страшне силе,
Ако те душа заболи и заплаче,
Сети се своје брзе помоћнице,
Пресвете Богородице миле.
Нема тог страха и те зле силе,
Нема тих искушења и муке,
Који су јачи од Исусове молитве,
Покрова Пресвете Богородице,
И њене чудесне треће руке.
Ако ти срце закуца јаче,
И страх ти стегне груди,
Моли се непрестано,
Моли се Господу своме,
И Христов војник буди.
Миладин М.Петровић
Не хвали се што постиш,
И не причај како ти није лако,
Сам си свој пут изабрао,
Слободном вољом својом,
А Господ је заповедио тако.
И не мисли да си од других бољи,
Док се трудиш у посту и бдењу,
Пази на двери по Божијој вољи,
Јер Бог прво испитује срце,
Па отвара врата ка спасењу.
Немој да личиш на фарисеја,
Да переш чашу само споља
Да се клањаш преко сваке мере,
Неће те спасити лицемерје,
Већ само пламен твоје вере.
Миладин М.Петровић
Немам времена за дуге беседе,
За сумње, заблуде и мудровања,
Све у Писму и Предању стоји,
А срце ми је рекло и знам:
Мој Бог, Света Тројица, постоји.
Мој Бог станује у срцу моме,
А ја сам у Њему - у новом руху,
Што ми је благодаћу дано,
Молим се Оцу, Сину и Светоме Духу,
Молим се са страхом и непрестано.
Немам времена за дуге беседе,
За празна умовања и скривање лица,
Мој Господ је Исус Христос,
А моја покровитељка је Његова мајка
Пресвета Дјева Богородица.
Миладин М.Петровић
Кад једном будеш у земљи руској,
тражећи смирење и звездана блага
пријатељу мој непознати,
обиђи Сарoв и Дивјејево,
милог баћушку Серафима
и његова места драга.
***
Отиђи на Серафимов извор,
где тече света вода бистра,
до ближе и даље пустиње,
до келије и камена великог,
до свете стазе - канавке,
куда је прошла Мати Пречиста.
***
И кад будеш ишао стазом светом,
куд је корачала Пресветa Мати,
немој да твоја молитва стане,
моли се непрестано,
а ако која суза кане,
захвали Богу на благодати.
Миладин М.Петровић
ЦАРУ МУЧЕНИКУ
Сетим се
често цара Николаја II,
слуге
Божијег и помазаника,
дивног
земаљског владара
и храброг
Христовог војника.
Тог мудрог
цара мученика,
носиоца
руске царске круне,
домаћина и молитвеника,
што Богу
полагаше рачуне.
И те царске
породице миле,
што је
прошла пут Голготе,
победила зле силе,
и Христа
ради дала животе.
Тих дивних
светих праведника,
страдалих
од звери у људском лику,
за отаџбину
и веру Православну,
за свету
Русију - велику.
Сећам се тих милих светих лица,
честите богољубиве фамилије,
Николаја и Александре, малог Алексеја,
Марије,
Олге, Татјане и Анастасије.
Миладин М.Петровић
Као што зора долази тихо и лако,
кад срце осећа радост дана,
и ти, са високих гора, долазиш тако,
светлости тиха, јутарња.
***
Кад ме загрејеш зрацима спокоја
и молитва у срце сиђе,
мени мој анђео чувар приђе
и каже: Устани душо моја.
Миладин М.Петровић
О предивни граде,
О висока горо,
О родни винограде,
О рујна зоро.
О светлости тиха,
О дуго сјајна,
О предивног ли лика,
О каква тајна.
Миладин М.Петровић
Ти који ме пратиш непрестано,
И нада мном шириш крила чиста,
Теби је слободно и Богом дано,
Да ме водиш до пристаништа.
Ти који си од љубави и бдења,
И записујеш сва дела чиста,
Води ме путем спасења,
Стопама Господа Исуса Христа.
Миладин М. Петровић
Тек сад видим како си ме чувала,
својим златним Покровом штитила,
док је страшна кошава дувала,
и ноћ све хладнија бивала.
Тек сад видим колико си ме волела,
с коликом љубављу призивала,
док ме је душа болела,
и у безнађу пребивала.
И када сам био дошао до ада,
и чекао наговештај краја,
милост сина твога и Спаса нашега
ме је повела до Васкршњег раја.
Миладин М.Петровић
ПЕТРОВДАН У ОСОЈУ
Поново долазим у родно село,
Старим друмом од Пресјеке,
И нигде не видим стадо бело,
Ни покошене ливаде меке.
Поново срце почиње да бије,
Док гледам детињство на длану,
A петровско сунце ме грије,
На јулском врелом дану.
Осојани су некад до Петрова дана,
Смиривали кошевину целу,
А кад дође празнична зора рана,
Пошли би свечано у цркву белу.
Миладин М.Петровић
ЂУРЂЕВДАН
О мили мој завичају,
И сва места знана,
Слични сте Рају,
У време Ђурђева дана.
Кад беле брезе озелене,
И празник у лепоти сване,
У срце ми дођу успомене,
На лепе ђурђевске дане.
Дирну ме ко радосна плима,
Ко мајчине топле руке,
Ко љубав што се даје свима,
Из Очеве сигурне луке.
А кад почнем да горим,
И благодат низ лице кане,
Ја знам да с Богом зборим,
У све ђурђевске дане.
Миладин М.Петровић
Срце пуно мира
Често у мислима одем у родно Осоје,
Да видим стара места мила,
И вратим се у дане детињства
Кад нас је благодат носила.
И увек видим оне исте брезе,
Са урезаним именима пастира,
Видим све ливаде и гајеве,
И срце ми буде пуно мира.
Видим групицу ђака-пешака,
Како недељом пре но што сване,
Пре него се звезде скрију,
Хитају на Свету Литургију.
На станици у Устиколини
Чекају оца Лазара да дође из Фоче,
Да би му пољубили руку и рекли:
Добро јутро, господин оче!
Миладин М.Петровић
Знаш ли...
Док мирно спаваш у дому своме,
И анђео бдије поред твоје главе,
Знаш ли ко се радује миру твоме,
И ко милује твоје косе плаве.
Док мирно спаваш срца чиста,
И твој анђео шири своја крила,
Знаш ли да те штити Мати Пречиста,
Пресвета Богородица мила.
Док те анђео буди раном зором,
И осењују његова крила,
Знаш ли да те Покровом златним,
Штити Богородица премила.
Миладин М.Петровић
